Teorija Svega: Osnove Teorije Svega (Spisi za usmeno predavanje)

Teorija Svega

Osnove Teorije Svega

Od ničega.. do svega!

Spisi za usmeno predavanje

Informacija

U teoriji svega, izneto je da Božen čestica u sadejstvu sa ostalim Božen česticama realizuje informaciju jedinke unutar atoma elementa, koji čine spiralu jedinke. Ovde treba da napomenemo da su nosioci informacije čestice koje se nalaze unutar samog atoma i koje u atomu zauzimaju prostor između jezgra atoma i elektronskog omotača. Čestice koje se nalaze unutar atoma, kako smo naveli sve u ekvivalentne vrednosti i međusobno komuniciraju: vibracijama i dimenzionom orijentacijom. Božen čestice nisu nosioci bilo kakve struje niti mogu biti. Struje mogu biti nosioci samo atomi koje nam je poznato, putem pobudjivanja elektrona.

Kroz istoriju pa i dan danas, čovek je uvek postavljao pitanje:

„Kako je nastao Univerzum i život tj. čovek?“

Teorija svega ima svoj odgovor na postavljeno pitanje, a da bi bolje razumeli u ovom pismenu predavanju, polazna tačka će nam biti informacija.

Svaka živa materija mora biti definisana kao jedinka. Jedinka mora da ispuni odgovarajuće uslove da bi bila jedinka:

·         Svaka jedinka se rađa

·         Svaka jedinka koristi energiju

·         Svaka jedinka raste

·         Svaka jedinka stari

·         Svaka jedinka se razmnožava

·         Svaka jedinka umire

Kao primer, uzećemo čoveka, kao nosioca polovine informacije u vidu polnih ćelija. Kako se dve polovine informacije (moraju biti dve različite polovine) spajaju, počinje umnožavanje ćelija, po geometrijskoj progresiji: 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64... Nakon 5 nedelja trudnoće, stvara se embrion, koji se sastoji od ćelija i sve ekvivalentne vrednosti. Ovde ćemo se zaustaviti.

Stvoreni embrion u sebi sadrži osnovne informacije, vitalne organe i tkiva, i ostale organe, koji ulaze u sastav buduće jedinke. Kompletna informacija jedinke se nalazi u atomima elementima koji grade ćelije. Sastavljene su u takvom načinu da stvaraju razne oblike života, u zavisnosti od njihovih rasporeda. Informacija je dimenziona i ima dimenziono sadejstvo na ćelije embriona. Pod uticajem dimenzionog sadejstva, Božen čestice počinju da grade organe,  tkiva koje čine jedinku. Hranu, kiseonik, i ostali elementi potrebni da se jedinka razvije dobija od svoje majke.

Iz prakse nam je pozanto da postoji kalemljenje biljaka da bi se rodio bolji rod nekih vrsta. Ovde iznosimo da kod kalemljenja, vrši se spajanje dve informacije, koje su kompatibilne jedno sa drugom.

Ovde možemo zaključiti da je svaka informacija bilo koje jedinke specifična, ali da se osniva na samu osnovu informacije, što znači da je moguće ukrstiti pojedine jedinke različitih vrsta (hibrid),  ako su dovoljno kompatibilne. Ako se informacije previše odstupaju, nisu kompatibilne i ne mogu da se spoje zajedno da naprave novu jedinku.

Od svega ovoga bitno je zaključiti 9 stavki o informaciji:

1.      Informacija je dimenziona

2.      Informacija unutra gradi, zida, oblikuje, kreira jedinku

3.      Informacija deluje iznutra

4.      Informacija je sveobuhvatna

5.      Informacija je kompletna

6.      Informacija je misaona

7.      Informacija je rezonska

8.      Informacija poseduje orijentaciju u međusobnom dimenzionom sadejstvu čestica

9.      Informacija je promisaona

Kada nova jedinka dođe na svet, ona dobije šestu dimenziju – OSEĆAJ

Ovaj osećaj funkcioniše preko neurona, i čulnih organa, koji su već na nivou jedinjenja. Osećaj jeste hemijska senzacija koju ljudi osećaju, ali je još uvek misterija kako osećamo, i kako znamo da ostali takođe osećaju. Nemoguće je objasniti slepom čoveku kakav je osećaj vida, i kako smo svesni da vidimo. To je ta šesta dimenzija, osećaj, koji se ostvaruje na nivou hemijskih jedinjenja. Verovatno će zauvek ostati misterija kako čovek može da oseti stvari, i kako smo svesni o tome, ali Teorija svega daje ovakav odgovor na svest i osećaj, tako što zadaje šestu dimenziju, tj. osećaj.

Informacjia nije savršena, kakogod. Mogu doći poremećaji sa samom informacijom, ali i postoje poremećaji koji se ne dešavaju na samom česticionom nivou, nego na nivou hemijskih jedinjenja i samih elemenata. Nasledni material tj. DNK postaje poremećena tokom deoba ćelija, i može dovesti do mutacija, bolesti, i do raka.

Ako dođe do radijacije, moguće je da se informacija delimično ili potpuno uništi, što obično dovodi do problema sa regeneracijom, oštećena tkiva i ostale komplikacije.

Radi primera, koštana srž je bila izložena radijacijom za neko vreme, I zbog toga došlo je do delimičnog oštećenja informacije,  i zbog toga koštana srž je izgubila svojstvo stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Ovo se u medicini rešava i leči tako što se zamenjuje oštećena koštana srž sa zdravom.

Prema tome, svaka jedinka, bilo kog oblika i vrste, mora da ima svoju specifičnu i potpunu infomaciju definisana u večnom ciklusu života.

Postoji genetsko inžinjerstvo gde se vrše eksperimenti na raznim naslednim materijalom, za razne svrhe. Eksperimenti i rad se ne može vršiti na samu informaciju, ali se može manipulisati njom na nivou DNK, tako što se dodaje ili vadi DNK iz određene vrste jedinke.

Dobar primer genetskog inžinjerstva je manipulisanje naslednim materijalom u vrstama biljaka da bi se dobile biljke koje su otporne na neke vrste insekata.

Postoje primarne i sekundarne informacije. Primarne informacije su stvari koje su neophodne za život i razmnožavanje, kao što su razmnožavanje telesnih ćelija, oblikovanje, kreiranje jedinke, građa tkiva, organa, i sistema organa. Sekundarne informacije su one koje daju jedinki karakteristike koje mogu biti specifične samo za takvu jedinku. U takve informacije spadaju boja očiju, boja kose, visina, dominantna ruka, boja kože, itd.

Po pitanju nastanka Univerzuma, života (uključujući i  čoveka), do sada su iznete razne hipoteze i teorije, ali još uvek nije nađen odgovor za ova pitanja, i nije se našao ni jedan naučnik koji je prihvatio jednu od ovih hipoteza i teorija u potpunosti. Istorija pokazuje kako mi prihvatamo teorije za koje mislimo da su tačne, zato što su radile u praksi, npr. geogentrični sistem. Iz naše perspektive, sve se okretalo oko nas, dok smo mi bili u jednom mestu, i imalo je smisla. Kasnije se dokazuje da je Zemlja planeta koja se okreće oko Sunca, a ne obrnuto, sa dovoljno dokaza da se prihvati heliocentrični sistem.

Božen Čestica

U Teoriji svega: Osnove teorije svega, traga se za još manjom česticom od Higz bozona, koja je popularno nazvana „Božjom česticom“, koja može da pretvori materiju u energiju i obrnuto. Mi ćemo svoju najmanju česticu nazvati „Božen česticom“, koja ima sposobnost da se umnožava i demnožava pod uticajem pravila geometrijske progresije, i da se spaja sa drugim Božen česticama da stvore složenije čestice. Mi smatramo da je ovo najmanja čestica. Sastavljena je od informacije, koja zavisi kako radi od kako je sagrađena složena materija. Kao primer, kamen ne sadrži istu informaciju kao što bi DNK sadržala, zbog načina kako su građene božen čestice. DNK sadrži nasledni materijal, koji je realizovan tako što su se božen čestice stvorile u složenije materije koje bi činile DNK.

Rađeni su eksperimenti u naučnim krugovima, gde se posmatrao najmanji mogući prostor koji se može gledati, i nađene su „Virtuelne čestice“, koje nastaju i čim nastanu one odmah „nestanu“, kao da nikad nisu nastale. Teorija svega predlaže da su ove Virtuelne čestice ustvari Božen čestice, koje nastaju umnožavanjem i demnožavanjem pod uticajem pozitivnog dimenzionog kretanja.

Zašto demnožavanjem? Kada je prva Božen čestica nastala pod uticajem pulsa, stvoren je pra prostor, pra vreme, pra energija, i uz pra prostor nastao je i pritisak i gustina. U slučaju da Božen čestica nastane koja prelazi granicu pritiska u određenom prostoru, ona bi ušla u drugu Božen česticu, tj. demnožavanje. U ovim eksperimentima, dokazano je da kvantne mehanike dozvoljavaju, pa čak i da je potrebno da se krši zakon održavanja energije, gde energija ne može nastati ni iz čega, ni da nestane, samo menja oblik. Ovi eksperimenti takođe dokazuju da Božen čestice ne mogu da prelaze granicu pritiska, tj. energije, i da svaki slučaj se isključuje preko demnožavanja.

Ovde ćemo izneti: da je pod uticajem pravila umnožavanja i demnožavanja Božen čestica nastalo dimenziono kretanje, koje nastavlja da reguliše umnožavanje i demnožavanje Božen čestica. Postoji dva tipa dimenzionog kretanja: pozitivno i negativno dimenziono kretanje.

U dimenzionom kretanju Božen čestice nastaju putem umnožavanja, dok u negativnom dimenzionom kretanju sve nestaje putem demnožavanja Božen čestica. Uz stvaranja Božen čestice takođe je stvoren prostor, vreme, materija, energija, što je takođe stvorilo pravila visoke inteligencije i matrice života, koja stvaraju uslove za život, gde će planeta Zemlja popuniti svaki od tih uslova i realizovati život. Bitno je razumeti da Božen čestice nisu stabilne, jer se one neprekidno spajaju zajedno u složenije čestice, kao kvarkovi i delove atoma. Kako postaju sve složeniji tip čestica, stići će do atoma, koji je zaštićen Konstantom. Konstanta drži atom u mestu i onemogućava sposobnost delova jezgra atoma da postoje samostalno. Elektroni su delimično pod uticajem Konstante, i kako ima više elektrona  (posebno valentni elektroni), Konstanta kod elektrona postaje jača, zbog čega su plemeniti gasovi tako otporni na hemijske reakcije, i bilo kakvih promena u samom atomu, i zbog čega Alkalni metali tako jako reaguju sa ostalim elementima.

Treba se izneti da postoji dva tipa Univerzuma:

Paralelni Univerzum, koji se sastoji od samo Božen čestica, koje imaju sadejstvo sa drugim Božen česticama, i sve su povezane.

Realni Univerzum, koji se sastoji od materije, tj. atoma,  i sve dalje od atoma, kao što su molekuli, smeše, i ostali tip materije

Bitno je znati 6 dimenzija koja Teorija svega: Osnova Teorije svega  predlaže:

1.      Kretanje u jednom pravcu, ili prva dimenzija

2.      Kretanje u dva pravca, ili druga dimenzija

3.      Kretanje u tri pravca, popunjavanje prostora ili treća dimenzija, svi smo poznati sa ovim 3 dimenzijama

4.      Vreme, ili četvrta dimenzija

5.      Misao/Um, ili peta dimenzija

6.      Osećaj, ili šesta dimenzija, koja se realizuje samo u živim bićima, i manifestuje se tako što se javlja svest i sam osećaj kod živih bića, pogotovo kod čoveka

Da bi se prešlo iz jednog stanja kretanja u drugo stanje kretanja čestica mora da uđe u stanje apsolutnog mirovanja, što je nula. Možemo konstatovati da je nula apsolutna. Iz ovoga konstatujemo da je kretanje fundamentalna osnova nastanka/stvaranje nečega. Nula, ništa, to je stanje apsolutnog mirovanja. Nastali Univerzum, koji se sastoji iz prostora, energije, materije, vremena, kada prestane umnožavanje Božen čestica, nestaje Konstanta, i pod uticajem negativnog dimenzionog kretanja, sve se raščlani na Božen čestice, i počinje demnožavanje Božen čestica po pravilu geometrijse degresije. Sve nestaje utapa se u nulto stanje – ništa.

Figurativno govoreći, Univerzum posle izvesnog vremena će početi da jede samog sebe.

Moramo iskazati da se pravila u Univerzumu i pravila na planeti Zemlji razlikuju. Planeta Zemlja jeste pod uticajem pravila Univerzuma, ali takođe vladaju posebna pravila na njoj. Na primer, zakon održavanja energije je zakon koji je utvrđen na planeti Zemlji, ali na nivou kvantne fizike u Univerzumu, dozvoljeno je, i potrebno je privremeno kršenje tog zakona. Kao još jedan primer, ljudsko telo, uključujući sve organe, tkiva i ćelija, je optimizovano da radi pod uticajem pravila planete Zemlje, gde bi u Univerzumu, van planete Zemlje imalo poteškoće kao što su nedostatak kiseonika, uticaj na zdravlje, oslabljene kosti, i ostale komplikacije.

Teorija svega: Osnove Teorije svega bi mogla postaviti na ovu tematiku pitanje svima:

Ko, ili šta je stvorio Univerzum, život, i ljudsko biće?

U zavisnosti od koga pitate, odgovor bi bio sledeći:

Vernici bi odgovorili da je Bog stvorio Univerzum.

Naučnici bi rekli da je viša sila, da je nastanak Univerzuma delo fizike, kvantne fizike, hemije, i tako dalje, ili da trenutno ne postoji konačan odgovor i da je nastanak Univerzuma još uvek velika misterija.

Ateisti bi bili protiv vernika, i dali bi odgovor koji bi naučnici rekli.

Neki vernici imaju svoje tumačenje Boga. Neki vernici tumače Boga kao nastarijeg i svemoćnog čoveka, koji je sve stvorio, vidljivo i nevidljivo, život i čoveka. Neki ateisti se protive vernicima, jer misle da bukvalno postoji jedan stari čovek koji je stvorio sve na svetu. Mnogi ateisti se slažu sa naučnicima, jer to za njih ima najviše smisla. Naravno, ne želimo da kažemo da su bukvalno svi vernici i ateisti ovakvi kakvi smo ih opisali.

Moramo da istaknemo da Teorija svega: Osnove Teorije svega se zasniva više na logikovanju i filozofiju nego na tvrdu nauku, čisto iz razloga zato što verujemo da naše fizičke limitacije ne mogu da nas dovedu dovoljno do pravog odgovora i tvrdih dokaza putem eksperimenata. Jedino što nam preostaje jeste logikovanje i samo mišljenje do odgovora. Mi smatramo da je Teorija svega: Osnove Teorije svega na jedan indirektan način već potvrđena od strane naučnih krugova u svetu. Sve što je izneto ovde bi trebalo da se u potpunosti uklapa. Ako ova teorija bude bila potvrđena od strane naučnih krugova u svetu, onda je moguće da će se ova teorija detaljnije studirati. Teorija svega: Osnove Teorije svega takođe služi kao otvorena debata za naučnike koji su zainteresovani. Ako postoje problemi u teoriji ili se ne poklapa sa nečim što je već utvrđeno, neka se kaže šta je, i mi ćemo prihvatiti.Verujemo da će se u budućnosti ova teorija studirati detaljnije.

Umnožavanje Božen

čestice

Kada kažemo Univerzum, podrazumevamo da je Univerzum definisan kao jedna sveobuhvatna celina svega postojeć, vidljivog i nevidljivog, Ovu celinu možemo numerisati brojem 1. Mi, kao celo čovečanstvo, smo uspeli da posmatramo samo delić Univerzuma, koji smo nazvali vidljivim Univerzumom. Ostatak je Univerzum koji možda nikada neće biti vidljiv za naše oči. Ovu celinu koju smo nazvali Univerzumom smo podelili na dva dela, ½, ali to možemo samo misaono. Da ne uđemo u sitne detalje, najdalje što možemo stići do odgovora nastanka Univerzuma i života jeste misaonim putem, preko logikovanja i filozofijom, koja koristi već dokazane činjenice u naučnim krugovima da se dođe do odgovora.

Kada kažemo Božen čestica, možemo je definisati kao najmanjom česticom koja je nedeljiva, sadrži informaciju (ne deli se na informaciju, Božen čestica JESTE informacija), i čini složenije čestice, tj. kvarkove. U zavisnosti od vrste kvarka koje Božen čestice čine, informacija će delovati na taj kvark, i dati određeno naelektrisanje. Kvarkovi čine delove atoma, delove atoma čine sam atom, itd.

Božen čestica kao najmanja čestica ne može da se deli dalje, to je pravilo Univerzuma. Božen čestica može da se umnožava i demnožava. Umnožavanjem Božen čestica potvrđuje se četvrta dimenzija, tj. vreme. Umnožavanje je slično deobi ćelija, kako nastaju dve nove ćelije iz jedne, tako nastaju dve nove Božen čestice iz jedne. U pozitivnom dimenzionom kretanju, Božen čestice se umnožavaju, dok u negativnom dimenzionom kretanju, božen čestice se demnožavaju. Demnožavanje je proces utapanja dve Božen čestice u jednu Božen česticu. Posle izvesnog vremena doći će do prestanka umnožavanja Božen čestica, i onda će početi neprestano demnožavanje sve do jedne čestice. Kada ostane samo jedna Božen čestica, nema više nikakvog kretanja. Čestica ulazi u stanje mirovanja, tj. nulto stanje, i počinje da nestaje, uključujući i energiju, prostor, vreme i materiju. Pod uticajem pulsa, ponovo će nastati Božen  čestica, koja stvara energiju, prostor, vreme i materiju, i počinje da se umnožava, nastavljajući beskonačni ciklus Univerzuma.

Dakle, sve postojeće nastaje i nestaje, postoji i ne postoji, itd. Univerzum kao celina ne može da uđe u negativno stanje, tj. ispod nule. U Teoriji Svega: Osnove Teorije svega govorimo da je nastanak nečeg ni iz čega, i da je nestanak nečeg ni iz čega relativno jedna sa drugom.

Blaženo i bestežinsko stanje Božen čestice

Božen čestice u memoriji imaju bestešinsko i blaženo stanje. Bestežinstko stanje postoji iz razloga, što Božen čestica nije materija u potpunom smislu., a blaženo stanje postoji iz razloga što je umnožavanjem prvo nastao Pra Univerzum, koji se sastojao iz pra materije, pra energije, pra vremena i pra prostora, i bilo je samo Božen čestica, sve ekvivalentne čestice, koje su stvorile harmoniju i sklad, tj. blaženo stanje. Blaženo stanje Božen čestica je veoma bitno za razumevanje života i kako radi.

Kompletna informacija se datom prilikom realizuje iz sveta čestice u svet materije, podelila u dve polovine i svaka polovina je stvorila dve jedinke različitih polova; mušku jedinku, i žensku jedinku. U zavisnosti od vrste života, informacija se deli na dva dela, ili se uopšte ne deli, kao kod vrsta koje se razmnožavaju preko deobe ćelija (kao što su bakterije i protisti), ili kod vrsta čije su jedinke hermafroditi (oni su i muško i žensko).

Dakle, bitno je znati da Božen čestica ima bestežinsko stanje i blaženo stanje, i da su oba veoma bitna. Bestežinsko stanje utiče na samu materiju, dok blaženo stanje utiče na sam život.

Život i san

Kada čovek legne i zaspi, svest iz materijalnog sveta prelazi u česticioni svet. Neuroni, ćelije nervnog sistema, tokom sna vrše određene radnje npr. formiranje memorije tj. sećanja.

Svest u česticionom svetu je takođe aktivna, i ima učesće u radnjama koja se dešavaju tokom spavanja. Božen čestice su stalno aktivne i tokom spavanja, informacija deluje tako što formira san u mislima čoveka. U nekim slučajevima, čovek može da bude svestan o činjenici da sanja dok sanja, što nazivamo lucidno sanjanje. U snu učestvuje iskustvo, memorija, instinkt, ali rezultati u većinu slučaja nisu realni, i samo produkti mozga i svesti. U snu, etika, moralnost i razum ne moraju da budu deo sna. Mnoge stvari u snu se dešavaju na osnovu svega što se desilo u tom danu. Dakle, sve zavisi od načina kako će mozak i svest stvoriti san.

Čovekova svest nije materijalna, ali je realizovana putem materije.

Po metodi logikovanja: Teorija svega: Osnove Teorije svega stoji na stanovnište da postoji dve vrste memorije. Prva vrsta je memorija u Božen česticama, ispod Konstante u svetu čestica, a druga vrsta je memorija koja je slična našoj, u vidu struje. Memorija u našem mozgu se ne nalazi na jednom mestu, i nije kao memorija sačuvana na računarima, nego je skup nervnih impulsa koji se nalaze bilo gde u mozgu.

Memorija u česticama je nedostupna i neuništiva. Memorija u materijalnom svetu je dostupna i moguće je da se uništi.

Dakle, možemo konstatovati da mozak ima dve vrste memorije koje su nezavisne jedna od druge. Da se podsetimo, informacija čestica formira mozak kao organ i određuje njegovu namenu i način funkcionisanja u sklopu sa ostalim orgainma koji čine jedinku čoveka ili ostale životinje. Druga memorija služi da zapazi i memoriše sve što čovek vidi, oseti, čuje, itd. Kada se dete rodi, u mozgu nije potpuno razvijeno, i samo ima ugrađene osnovne memorije i iskustva, i instinkt.

Metodom logikovanja Teorije svega: Osnove Teorije svega, uspeli smo da damo odgovor koji je verovatno najbliži rešavanju misterija Univerzuma, života i čoveka.